Zubni karijes je najčešće oboljenje zuba i jedno je od najraširenijih oboljenja kod čoveka. Najveći krivac za nastanak karijesa jeste dentalni plak. Plak je bezbojni, lepljivi sloj koji se neprekidno stvara na zubima. Predstavlja produkt razmnožavanja bakterija i njihovog metabolizma. Obilniji je ako se uzima kašasta, mekana i lepljiva hrana bogata šećerima (slatkiši, beli hleb…), dok tvrda i sveža hrana (voće, povrće, crni hleb…) svojom konzistencijom ali i mehaničkim svojstvima smanjuju stvaranje i nakupljanje dentalnog plaka. Ipak, najznačajniji faktor za stvaranje dentalnog plaka je loša oralna higijena.
Karijes – faze razvoja
Bakterije iz plaka koriste šećere iz hrane koju jedemo pri čemu proizvode kiseline. Upravo te kiseline direktno utiču na zubno tkivo slabeći ga i oštećujući, te pretvarajući ga u razmekšalo karijesno tkivo. Uklanjanjem razmekšalog karijesnog tkiva ostaje šupljina u zubu koju nazivamo karijesni kavitet.
Prvi vidljivi znak pojave karijesa je promena boje zuba na mestu kvara. To je karijes gledi. U ovoj fazi površina zuba je još uvek neizmenjena tako da ovakav karijes najčešće uočava stomatolog prilikom redovnog stomatološkog pregleda. Ukoliko se karijes u ovoj fazi ne sanira on dalje napreduje kroz zubno tkivo, zahvata dublje slojeve i tad govorimo o karijesu dentina. Karijes dentina se manifestuje manjom ili većom šupljinom u zubu a vrlo često (mada ne uvek) postoji i osetljivost na toplo, hladno ili slatko.
Ukoliko se i dalje ne preduzme lečenje situacija se dodatno komplikuje usled prelaska infekcije na pulpu zuba (zubni živac). Tad govorimo o pulpitisu, tj. zapaljenju zubnog živca. Pulpitis je praćen jakim bolom koji se javljaju i spontano, bez nadražaja (toplo, hladno ili slatko). Nakon određenog vremena cela pulpa biva zahvaćena infekcijom koja zatim kroz kanal korena zuba prelazi na viličnu kost pri čemu se razvija sledeća faza – parodontitis apikalis (proces u kosti).
Posledice nelečenog karijesa
Na ovaj način, bezazlena pojava kao što je karijes gledi se pretvara u ozbiljan problem koji zahvata ne samo zub već i okolna tkiva, i tad govorimo o akutnim i hroničnim komplikacijama karijesa (apscesi, granulomi, ciste, gangrena…). Treba istaći da ovi procesi, ukoliko se ne leče, osim destruktivnog lokalnog efekta često imaju štetan uticaj i na opšte zdravstveno stanje jer predstavljaju nesanirana fokalna žarišta, tj. kontinuiran izvor infekcije u organizmu. Kao posledica postojanja fokalnog žarišta mogu nastati oboljenja različitih organa i organskih sistema. Takva oboljenja nazivamo konsekutivnim, i to mogu biti:

• oboljenja kardiovaskularnog porekla (miokarditis, endokarditis, funkcionalni poremećaji kao ekstrasistole, srčane palpitacije, aritmije, paroksizmalne tahikardije…) kožna (alopetia areata, acnae vulgaris, ekcem, oboljenja alergijske prirode…)
• oboljenja organa za disanje (rhinitis allergica, Oedema Quincque)
  očna (iritis, iridocyclitis, episcleritis)
  oboljenja lokomotornog aparata (mono ili polyarthritis rheumatica, rheumatoid arthritis, spondylitis, razne vrste mijalgija…)
  oboljenja bubrega (nefritis, cistitis)
  oboljenja digestivnog trakta (colitis, apendicitis)…
  kao i niz drugih oboljenja.