Nekada su se ljudi morali pomiriti sa činjenicom da će do ulaska u srednje životno doba izgubiti veliki broj zuba. Zahvaljujući napretku u stomatologiji kao i podizanju svesti o značaju oralnog zdravlja, danas to više nije, ili bolje rečeno – ne mora biti slučaj. Dostupnost stomatološke zaštite, redovne posete stomatologu kao i odgovarajuća higijena nam omogućavaju da i pozne godine života proživimo sa našim, prirodnim zubima.
Međutim, treba istaći da i pored jasnog napretka kad su u pitanju zubi i njihovo zdravlje i dalje veliki procenat odraslih iznad 65 godina nema nijedan zub. Veliki broj odraslih ima nesanirane kariozne zube a tri od četiri odrasle osobe imaju neke od znakova parodontopatije. Ono što treba uvek imati na umu jeste činjenica da zdravi zubi zahtevaju stalnu brigu tokom čitavog života. A briga o zubima će se vratiti ne samo lepim osmehom već i pozitivnim uticajem na sveukupno zdravlje. Definitivno je utvrđeno je da parodontopatija i ostale bolesti vezane za zube utiču na pojavu drugih bolesti kao što su:
- oboljenja srca
- infarkt miokarda
- moždani udar
- pneumonija
- oboljenja bubrega
Promene na zubima na koje treba obratiti pažnju
Stare plombe su zaista stare. lako na prvi pogled možda nemate problema s njima, plombe koje imate dugi niz godina su najvjerovatnije odslužile svoje i zahtevaju zamenu. Okrnjene, istrošene, napuknute, predstavljaju odlično mesto za zadržavanje hrane. Upravo je to razlog što se oko starih plombi vrlo često pronalazi karijes.
Zubni kamenac je jedan od osnovnih uzročnika parodontopatije. Kod dece se ne stvara ali odrasli bi trebalo redovno da posećuju stomatologa radi uklanjanja kamenca. Zubni kamenac dovodi do povlačenja desni tako da korenovi zuba ogoljavaju pa zubi postaju osetljiviji. Osim toga, ogoljeni koren je i znatno manje otporan na karijes nego krunica zuba. Dalje, povlačenje desni je praćeno i povlačenjem okolne kosti koja fiksira zub u vilici, pa zubi vremenom postaju labaviji da bi u krajnjoj fazi došlo i do njihovog ispadanja.
Suvoća usta je takođe jedna od pojava koja dolazi sa godinama. Suva usta, tj. smanjeno lučenje pljuvačke pogoduje razvoju karijesa jer je pljuvačka prirodni čistač naših usta. Do smanjenog lučenja pljuvačke mogu dovesti i pojedini lekovi kao što su lekovi za regulisanje krvnog pritiska, antihistaminici, antidepresivi, kao i pojedine bolesti (naročito autoimuna oboljenja). Pojačana oralna higijena kao i upotreba rastvora za ispiranje usta je obavezna u ovakvim slučajevima. Takođe bi bilo poželjno češće posećivati stomatološku ordinaciju radi kontrolnih pregleda.
Istrošenost zuba, tj. abrazija i erozija, su pojave koje se često uočavaju kod odraslih. Prirodni zubi se nažalost vremenom troše, ali ne kod svakog u istoj meri. Na intenzitet trošenja zuba mogu uticati loše navike (grickanje olovke i drugih predmeta), pogrešna tehnika pranja zuba, upotreba suviše tvrde četkice, zatim škripanje zubima (bruksizam) ali i određena hrana i piće (naročito kisela i pretvrda hrana ili gazirani sokovi). Ukoliko je ta istrošenost izraženija potrebno je nadoknaditi izgubljeno zubno tkivo (plombom ili veštačkom krunicom). Štetne posledice bruksizma, tj. škripanja zubima se mogu sprečiti izradom zaštitne udlage koja se nosi tokom spavanja kad je škripanje i najizraženije.