Bolesti zuba

Restaurativna stomatologija je grana stomalologije koja obuhvata dijagnostiku i terapiju bolesti zuba. Zajedno sa endodoncijom (lečenje zubnog živca) čini celinu kojom se stomatolozi ujedno najvise i bave u svakodnevnoj praksi. Krajnji cilj restaurativne stomatologije i entlodoncije jeste nadoknada i rehabilitacija tvrdih i mekih zubnih tkiva konzervativnim putem (tj, bez hirurških ili protetskih intervencija), i vraćanje zuba u funkciju.
Nadoknada oštećenog tvrdog zubnog tkiva se može izvesti na nekoliko načina. Jedan od načina su ispuni (plombe). Ispuni (plombe. “sive” ili “bele’) su nadoknade dela zuba koji je uklonjen usled oštećenja nastalih najčešće karijesom.

Amalgamski ispuni

Amalgamski ispuni (sive plombe”) su vec dugi niz godina u svakodnevnoj upotrebi. Po svom sastavu predstavljaju metalnu leguru srebra i žive. Mehanička izdržljivost amalgama je veoma dobra pa plombe mogu da traju i decenijama. Materijalom se lako radi i ne zahteva idealne uslove za postavljanje.
Medjutim, “siva plomba” (kako se najčešće naziva amalgam) danas vise nije zadovoljavajuće rešenje. Postoji više nedostataka amalgama, a prvi je svakako pukotina koja se vremenom javlja izmedu plombe i zuba. Ta pukotina nastaje usled skupljanja materijala. Drugi znacajan nedostatak je neophodnost pravljenja mehanicke retencije za zub. Naime. amalgamski ispun ne uspostavlja hemijsku vezu sa zubnim tkivom vec se prosto “uglavljuje” u deo zuba koji je uklonjen. To često zahteva uklanjanje idela zdravog zuba da bi amalgamski ispun bio stabilan.
Dalje, iako je toksicnost amalgama minimalna, u SAD i zapadnoevropskim zemljama se izbacuje iz upotrebe i zbog toga što sadrži odredenu kolicinu žive. I na kraju, za pacijente možda i najveći nedostatak koji ih muči jeste nezadovoljavajuća estetika – osim izražene uočljivosti same “sive plombe”, dodatni problem predstavlja i cinjenica da vremenom i okolno zdravo zubno tkivo pocinje da tamni preuzimajuci boju iz amalgama (amalgamske tetovaie).

kompozitni ispun, tia dentico, stomatolog, beograd`

levi deo – amalgamski ispun, desni deo kompozitni ispun

Kompozifii ispuni

Kompozdni ispuni (‘bele plombe”) sa druge strane predstavljaju resenje za probleme s kojima smo se susretali koristeći amalgam. Istina, starije generacije belih plombi su takodje imali neke nedostatke, pre svega vezano za nešto slabiju izdriljivost pritikom pritiska u toku žvakanja, pa su se stoga koristiti samo za prednje zube kod kojih taj prdisak nije toliko izražen. Mdjutim, najnovije generacije kompozitnih plombi (a danas su u upotrebi 4. i 5, generacija) su rešile i pitanje izdriljivosti pod pritiskom, tako da predstavljaju materijal koji u potpunosti ispunjava sve zahteve moderne stomatologije.
Treba istaci da kompozit uspostavlja hemijsku vezu sa zubom, pa ne postoji potreba za uklanjanjem zdravog tkiva kao kod amalgama. Uspostavljena hemijska veza predstavlja cvrst spoj plombe i zuba i kao takva sprečava i naknadni prodor bakterija. Zahvaljujući tome, znatno redje se javlja sekundarni karijes (karijes na rubovima plombe. sto je čest slučaj kod amalgamskih plombi). Estetske prednosti “belih plombi’ u odnosu na amalgam ne treba mnogo ni isticati. Današnji kompoziti sa tzv. kameleon efektom, zbog specificne strukture kristala od kojih su izgradeni, poprimaju boju okolnog zdravog zubnog tkiva zadržavajući pritom vrhunske mehaničke i biološke osobine.

Inlej i onlej

Inlej i onlej (inlay i onlay) predstavljaju, uz amalgamske i kompozitne ispune, još jedno od rešenja za nadoknadu dela zuba izgubjenog zbog karijesa. Pre nekoliko decenija ova tehnika je često bila korišćena, a kao materijal za izradu se koristlo zlato. Razvoj kvalitetnih estetskih materijala je omogucio da danas inlej i onlej nadoknade ponovo budu zastupljene u svakodnevnoj praksi. Umesto zlata sad se koriste keramicki i kompozitni materijali koji savršeno odgovaraju izgledu zdravog zubnog tkiva.
Razlika izmedu ispuna (plombi) i ovih nadoknada je u procesu izrade. Inlej se na osnovu otiska uzetog u ordinaciji nakon pripreme zuba izraduje u zubotehnickoj labaratoriji. Izrada u labaratoriji omogucava postizanje gotovo savršeno verodostojnog oblika nadoknade, tako da se dešava da ni sami stomatolozi nekad ne mogu da prepoznaju inlej u ustima. Prema tome, preciznost izrade je osnovna prednost ovih nadoknada, sa druge strane, ovakav proces zahteva više vremena zbog dužeg rada u ordinaciji (osim uklanjanja oštećenja zuba uzimaju se i otisci vilica), kao i zbog slanja u labaratoriju gde se onda na osnovu otiska izraduje nadoknada. Nakon nekoliko dana nadoknada je spremna za cementiranje u ustima.

Web Design BangladeshWeb Design BangladeshMymensingh